Predstavljena monografija "Pedeset godina filmskog festivala u Sopotu"

Danas, 9. jula, je u Centru za kulturu u Sopotu održano predstavljanje Monografije „Pedeset godina Filmskog festivala u Sopotu“. Na ovom skupu, u ispunjenom galerijskom prostoru Centra za kulturu u Sopotu, govorili su Aleksandar Avramović, umetnički direktor festivala; Dejan Dabić, priređivač monografije; Radoslav Zelenović, dugogodišnji selektor, član žirija i prijatelj festivala u Sopotu; Živorad Milosavljević, predsednik festivalskog Odbora, kao i gosti koji su „učesnici“ ovog vrednog izdanja.

Aleksandar Avramović je pozdravio prisutne i najavio goste na promociji: Radenka Rankovića profesora FDU koji je „svojom strukom i u saradnji sa svojim studentima doprinosio novoj dimenziji festivala“, Željka Mutavdžića, dugogodišnjeg novinara i izveštača TV Beograd sa svih dosadašnjih festivala u Sopotu, „koji je mnoge decenije provodio na ovom festivalu, a zahvaljujući njemu su ljudi od ranog jutra znali šta ih očekuje tog dana na festivalu“ , Suzanu Atanasov, bivša direktorka Centra za kulturu u Sopotu „koja bila je „domaćin“ mnogo godina“, Radosava Stevanovića, nekadašnjeg selektora i direktor festivala           „čovek koji je deo svog života ugradio u festival“, Milinka Vulićevića nekadašnjeg direktora festivala i predsednika organizacionog odbora, koji je bio na “počecima i doprineo da se festival zahuktava“. Nada Savkić, učesnik i svedok, kroz čiju kafanu „Nada i Toma“ su prošli svi festivalski gosti.

 „Da nije njih, ne bi bilo ni ovoga što smo doživeli ove godine povodom poluvekovnog jubileja „ - istakao je Avramović

Živorad Milosavljević je sa pozicije gradske opštine Sopot i u ime Opštine Sopot i Skupštine grada pozdravio prisutne, ističući 3,3  decenije svog bitisanja u organizaciji festivala kao predsednika Opštine Sopot rekao da je evidentno da je istorija festivala impozantna i da su kreatori festivala su napravili jednu nit koja je sačuvala osnovni smisao, a to je slobodarstvo. „Imao sam 16 godina kada je festival krenuo, svi smo mi stasavali pored Raleta Zelenovića koji je veliko ime na ovim prostorima kada je film u pitanju, kao i pored ekipe doajena ovde , žirija narodnih heroja -a to je u meni kao mladom čoveku ostavilo neizbrisiv trag, kada su u pitanju tekovine borbe protiv fašizma gde su oni bili živi učesnici„ - prisećao se Milosavljević, i naglasio :“ Za ono što je festival, treba puno energije, treba mnogo truda uložiti da biste došli do 50. filmskog festivala.  Zahvaljujem se svim ljudima koji su napravili bilo jednu, bilo više, ili hiljadu kockica u mozaiku Sopotskog festivala. 50 godina je istorija, a istorija nas obavezuje da ovim putem nastavimo dalje, da razvijamo filmski festival i da ono što nismo uradili, uradimo u budućem vremenu. Srećan sam zbog ove monografije koja je izašla na 50-ogodišnjicu festivala.“

Dejan Dabić, govoreći o monografiji koju je priredio, istakao je tri dela. Drugi deo, istorijski je bio najvažniji za njega, jer se tu nalaze svi prikupljeni podaci o prikazanim filmovima  i nagradama koje su menjale svoja imena tokom festivala, što je prema njegovom mišljenju već jedan putokaz da se vide društvene okolnosti u kojima se festival kretao. Od Slobodarskih filmskih svečanosti, preko Filmskog festivala u Sopotu, do Sofesta...ko zna da čita, taj može da iz tih nagrada i naziva festivala  pročita mnogo više od onoga što piše. „O pomenutim podacima ne možete da „guglate“, i zato smatram da je ova monografija značajna“

U prvom delu monografije Dabić je zamolio predsednika Žiku da da svoj pogled, ne samo kao predsednik opštine, već kao neko ko je stasavao uz festival, i verovatno najzaslužniji što je ovaj festival opstao i došao do broja 50,  zajedno sa Dragovanom Jovanovićem, inicijatorom i Mišom Paramentićem, selektorom, koji je kasnije iz tadašnje direkcije FEST-a organizovao festival u Sopotu (kako oni nisu više sa nama, korišćene su njihove rečenice iz filma Mikija Stamenkovića koji je rađen povodom 35 godina festivala). „Tu je i tekst Ace Avramovića koji prati neke važne promene tokom festivala, a ovaj festival je doživeo najviše promena, koncepata i programskih ideja“ - zaključio je Dabić.

Treći deo popunjava ovaj mozaik jer „volim da priču sklapam iz različitih izvora, fotografija, kao i od učesnika i svedoka kako bih formirao celinu, a kada vidite ko je sve prisustvovao festivalu od Bondarčuka, Vitorija Gasmana, Meline Merkuri do domaćih zvezda, shvatate da je ovo festival sa ozbiljnom tradicijom. „ rekao je Dabić.  Značajno saznanje za njega je bilo da je festival uticao na razvoj opštine Sopot, preko fonda koji je postojao za vreme Branka Pešića, kada je stvoren Dom omladine i pionira, sadašnji CZK Sopot, do toga da se kroz radne akcije napravila kanalizacija kako bi se od jedne kasabe stvorila varošica, da je organizovano iznošenje smeća, dakle, festival je uticao da se život u Sopotu promeni.

Dabić je potom navodio još mnoge zanimljivostii živopisne anegdote  koje se mogu naći u monografiji kao np. zlatne minđuše koje je Melina Merkuri darovala Nadi Savkić itd. Prof. Radenko Ranković je celu priču zaokružio navodeći studentske filmove sa Bgd Aakademije, koji su učestvovali na festivalu, a neretko dobijali nagrade....

Radoslav Zelenović je rekao kako je lepo videti neka lica sa kojima je provodio dane i godine na festivalima.

“Pravo da Vam kažem, pomalo me plaši 50 FEST-ova, 50 sopotskih festivala, 30 palićkih. Vreme je bilo da se to sve pospremi i složi u jednu knjigu. Nije dobro i nije uspeo festival koji toliko dugo traje, a da nije ništa promenio u svojoj sredini “ primetio je on, navodeći ove značajne festivale. “ Da se ne lažemo, najlepše je kad se o festivalu priča posle 50 godina.”

Zelenović je primetio da je praviti festival u vreme sankcija, pogotovo međunarodni, kada je sve zatvoreno, inat ili neka vrsta otpora, a dovesti Lordana Zafranovića 1991.godi kada sve u zemlji već“puca”, već je nešto što je prava istorija festivala i kao takva mora biti zabeležena u nekim budućim dokumentima.

“Ljudi koji prave festival su, da ne kažem čudni, ali to su zanimljivi ljudi zato što sav svoj profesionalizam, sav svoj elan, sve što imaju da potroše, oni troše upravo tu na festival, a kada se njihove dobre energije slože, onda se desi da obeležavate 50 godina festivala. Smrt za svaki festival je kada se učauri se, ide po nekoj inerciji, i ne menja se. “

“Bata Živojinović je 1976 godine preuzeo festival, pozvao me i rekao - evo ti festival, radi šta znaš! Kada sam video da ne ide, pozovem Mišu Paramentića i tako smo radili deset godina. Osam narodnih heroja, iz svih republika i dve pokrajine je bilo na čelu festivala, a po pravilu je svako od njih bio general pukovnik.  Iako su pričali neverovatne stvari, ali videli smo kako festival ne ide u dobrom pravcu jer oni film posmatraju drugačije. Počeli smo zato da pripajamo filmske profesionalce kako bi žiriju pomogli. Taj prelazak nije bio bolan zato što su se saveti profesionalaca prihvatali, jer se to radilo na jedan potpuno civilizovan i diskretan način, i smatram da je to bio bitan prelazni momenat za festival.” - napominje Zelenović.

U daljem obraćanju on je navodio neke zanimljive pojedinosti koje pamti, vezane za festival, …ali ono što posle svega zaključio je da ne zna nikoga da je otišao nezadovoljan sa festivala u Sopotu, a poruku je uputio  mladima kako treba da se bore da tako i ostane

Nakon ovih obraćanja, gosti “učesnici” monografije su sa prisutnima podelili su svoja sećanja, anegdote, detalje kao deo istorije festivala u Sopotu.