Film HEROJI RADNIČKE KLASE na 50. Filmskom festivalu u Sopotu

“LJUDI NIJE FER”

Reditelj filma Miloš Pušić je, zajedno sa Dušanom Spasojevićem i Ivanom Kneževićem, autor scenarija za ovaj film koji prati radnike na novootvorenom gradilištu koje vodi kontroverzni investitor. Oni pokušavaju da se izbore za bolje uslove rada u čemu svim silama pokušavaju da ih spreče investitorova pomoćnica i šef gradilišta. Situacija se komplikuje, a borba za radnička prava postaje borba za život i smrt.

U filmu igraju Boris Isaković, Jasna Đuričić, Aleksandar Đurica, Stefan Beronja, Predrag Momčilović, Mihajlo Pleskonjić...

Jasna Đuričić tumači lik  Lidije, “desne ruke” kontroverznog investitora (Aleksandar Đurica), koja umesto njega vrši prljave poslove i kontroliše grupu građevinskih radnika. Oni, zauzvrat, nezadovoljni uslovima rada, pokušavaju da se izbore za svoja prava. Kada se situacija zakomplikuje, Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani.

Na konstataciju kako nam film još jednom pokazuje da mali čovek nikako ne može da pobedi kroz system, nego mora da uzme pravdu u svoje ruke, Jasna Đuričić je rekla:

“Uvek je tako bilo. I sada živimo taj trenutak gde svi imamo očekivanja od drugog čoveka, da bilo koju stvar treba neko drugi umesto nas da odradi ili je neko drugi kriv ili „ne mogu zbog njega”... Nikako da shvatimo da je snaga u nama, nigde drugde nego u nama i solidarnosti koju je imala radnička klasa”

Film je prikazan na 50 FEST-u, kada je na pitanje da li ga je neki stvarni događaj isnspirisao za snimanje ovog filma, reditelj Miloš Pušić u intervjuu izjavio:

“Ima milion slučajeva koji su me podstakli. Ako obratite pažnju, to je uvek u dnu novina, kao neka nevažna vest, kada neko od radnika pogine. To prođe kao nešto nebitno, niko nije odgovoran, a ljudi stradaju jedan po jedan kao u nekoj bitki. Od toga je krenulo moje razmišljanje.  Pošto je puno ljudi reklo da je film jako jasna refleksija, česti su komentari „pa ovako je danas”, bilo mi je potrebno da napišem da je film inspirisan svetom oko nas. Čitava priča je vrlo fiktivna, ali moguća da se desi.”

Pušič veruje da, iako su radnici kroz istoriju, onaj najviše zapostavljeni i iskorišćavani deo društva  postoji mogućnost da se to promeni:

“Bilo bi mi teško da živim drugačije. To su složeni procesi koji su daleko otišli, ali istorija pokazuje da se sve menja: najgori sistemi propadaju, nestaju, dešavaju se raznorazne revolucije, pa zašto se ne bi se desila i neka nova? To je problem širi od našeg društva.  - Čuo sam i komentar nekih ljudi u Berlinu  gde je film prikazan, da je to analogija sa načinom na koji kompanija „Amazon” tretira svoje zaposlene. Nisam to imao na umu ali je jasno da je radnik poslednji na listi važnih u našem društvu, iako je on taj koji pravi naše društvo. Zamislite samo kako bi izgledao ovaj svet bez njih. Verujem, kada suviše dogori, da će stvar da se promeni.”-rekao je Pušić.

Šef gradilišta Braco je spreman na sve, i ono najgore, ne bi li zaštitio investitora i sačuvao posao i to za vrlo mali novac. Na opasku da se on jeftino prodaje, Pušić je komentarisao:

- Pitanje je šta je jeftino, kada nemate ništa. Ljudima se desi da se upletu u vrzino kolo bez zadnjih namera, iz želje da im život bude za trunku bolji, a onda vremenom ulozi postaju sve veći, sve ste dublje i dublje u tom živom blatu i svako izvlačenje može da znači da samo još više potonete.  Ja pokušavam čak i takve ljude da razumem, ne da ih opravdam, ali da razumem njihove odluke i motive. Mislim da je lik Brace tipičan primer čoveka koji jako lako stavlja moralno načelo u stranu. Problem ovog vremena je što se nešto što bi trebalo da bude univerzalno i vekovima zazidano u kamenu, kao što je pitanje morala, jako lako šalta i promeni u „možda možemo da pređemo preko toga”. Pa pređete preko jedne, druge, pa treće stvari a, onda, posle desete, ni ubistvo više nije tako daleko.

Za  lajt motiv uzeta je numera „Ljudi nije fer” grupe SMAK, a reditelj je izjavio da je želeo da film bude poput pank pesme, jednostavan i ljut:

- Ta pesma mi je jako draga i strašno sam zahvalan R.M. Točku što nam je dao da je koristimo.  Stalno se stalno priča o komplikovanoj produkciji, sredstvima da se snimi film. Može i tako, ali ja sam imao potrebu da sad izađemo na gradilište i bez puno šminke kažemo ono što želimo. Mislio sam, ako smo dovoljno glasni, to će do nekoga da stigne. I stiglo je.

Film “Heroji radničke klase” se na festivalu u Sopotu prikazuje u petak, 8.jula u 19.15 časova.