Razgovor sa Snežanom Bogdanović, predsednicom žirija 50. Filmskog festivala u Sopotu

Na 48. izdanju Filmskog festivala u Sopotu ste osvojili nagradu za glavnu žensku ulogu „Mira Stupica“ za film Šavovi. Da li  je ovo prvi put da predsedavate žirijem i odlučujete o nagradama na festivalu?

Iskreno da vam kažem, uvek sam izbegavala ovakve 'uloge' jer su dosta nezahvalne. Ali pošto sam odavno obećala da cu doci u Sopot, obećanja se moraju ispuniti. Znam koliko je teško snimiti film, i kako je svaki kreativan proces nepredviv  i zavisi od   nebrojeno mnogo faktora. Kritički posmatrati jedan film je, uslovno rečeno dosta lako,  ali razumeti autorovu težnju i prepoznati hrabrost da se izloži  potpunoj  mogućnosti za promašaj je deo malo slojevitije percepcije. Biti u poziciji takmičenja i poređenja je, u stvari, protivno svakom umetnčikom činu. Ja mislim da se svako može porediti i takmičiti samo sa samim sobom.

A opet, s druge strane umetnosti, a naročito umetniku je svaki podsticaj jako važan, jer se stalno u tom krhkom procesu preispituje i sumnja. Veliki vizionari su često znali podržati  čak i nesto sto nije uspelo do kraja, ako  je to  otvaralo prostor  za nove i drugačije sadržaje.

Ja bih volela da nagrade na našim prostorima imaju veći značaj, da umetnicima pomažu i omogućavaju lakši put. Da nisu samo u domenu komplimenata. A za to je potrebna malo veća odgovornost i angažman svih stvaraoca.

Da li biste podelili neki vaš utisak o domaćoj filmskoj  produkciji, koja je ove godine veoma obimna?

Ove godine imamo 27 filmova na festivalu. To je jako mnogo za svaki festival, a opet nećemo se žaliti jer želimo jos jaču i bolju produkciju. Imamo kombinaciju  debitantskih ostvarenja i iskusnih autora, filmova koje voli publika i onih koje voli kritika, filmova koji će imati svoju premijeru upravo na festivalu i onih koji su već bili u selekciji međunarodnih festivala . Jedan živopisan i različit dijapazon. Ono što je sigurno je da imamo filmove za različite ukuse i ovim putem bih pozvala  publiku u Sopot, jer sam sigurna da je ovo prilika da svako nađe nešto za sebe.

S obzirom da puno snimate i angažovani ste na različitim projektima, da li to što ste izdvojili vreme za aktivnost žiriranja na FFS predstavlja svojevrstan “povratak“ u Srbiju i ima za vas poseban značaj?

Svaki moj boravak u našim krajevima je razlog za malu radost. I ne doživljavam svoje dolaske kao povratke, jer sam uvek i tamo ovde. Trenutno sam angažovana na jednom projektu, u kome ima sjajno napisanih ženskih uloga, gde su žene glavni nosioci priče. To. kao što znate  nije uobičajeno kod nas. Ta  proporcija  između ženskih i muških uloga na žalost  nije dobra, a što je i te kako primetno u ovogodišnjoj selekciji FFS festivala, koji predstavlja gotovo celokupnu domaću produkciju prošle godine. Nadam se da će ovo krenuti da se menja  i sinhronizuje sa trendovima  u svetskoj filmskoj i TV produkciji. U svakom slučaju, drago mi je da sam imala priliku da vidim toliko naših domaćih filmova, novih mladih autora  i glumaca, što je dobar zalog za budućnost naše kinematografije.